Iako naslov zvuci kao tema filozofskog traktata, stvari nisu niti malo takve, vec - u sustini, vrlo jednostavne.. ili mozda ne?
(u pitanju je epilog price nakon tekme ''Juniori - Cacak Angels'')
..
Prvi put sam otisao sa utakmice kao da sam pojeo kantu govana skupljenih iz WC-a Ade Ciganlije i popisan kao pisoar u istom. U takvom stanju, odlazeci sa mesta srama, razmisljao sam da li treba da se stidim svog tima, ili samog sebe.. Ne; treba da se, kao pojedinac iz tima, zajedno sa ostalima, postidim svega toga zajedno.
..
Nepojmljivo mi je da smo poceli da dobijamo defetisticke i mracnjacke sindrome kojih se toliko uzasavam; elem:
- da i pored veoma solidnog pocetka utakmice, dobre odbrane, jedni druge pocinjemo da mracimo/zracimo posle prve greske? Prvog stikeout-a?
- da koristimo fraze tipa ''VI ste usrali akciju/udarce. VI nemate pojma.. VI ste nesposobni'', umesto ''MI smo krivi...'', zajedno..
- da nam bodrenje saigraca, umesto bazicnog afilijativnog (za neupucene - drustvenog/zajednickog/timskog/bratskog) refleksa, postane kurtoazija!? Fraze radi reda!? Danas je + bilo dosta i ''Svaka ti cas, majstore!'' i slicnog cinicnog bodrenja..
- da je prag razumevanja/tolerancije za igrace koji, uslovno receno, nemaju pojma, (medju kojima sam, jel'te i ja - idiot sto trenira 5, 6 meseci pun decackog entuzijazma i ''jebes ispite'' pristupa) izuzetno visok (sto znaci da razumevanja, dakle i n.e.m.a.) od strane kvalitetnijih i iskusnijih..
- da se na pola utakmice kolektivno predajemo..
i kao, ''aj sad mozemo da se zajebavamo.. da se opustimo''.. !?
..i da ne nabrajam..
...
Od kada sam tu, najvaznije u vezi sa svim bilo mi je druzenje kroz baseball, zajednicki napredak, jer je i atmosfera zaista bila (i jos jeste, da me neko ne shvati pogresno) veoma prijatna.. te smo se, za razliku od nasih starijih kolega, manje napusavali (u stvari, toga nikada nije ni bilo) i odrzavali timski duh i davali ruku ruci sve vreme.. Generalno, mi se lepo slazemo i druzimo i igramo baseball-a i sa svime zajedno to se uklapa u jednu celinu koja zaista ima smisla.. zato sam i rekao u naslovu ''Da li smo to stvarno mi?''..
No, mi necemo da budemo tim sve dok pola tima bude dolazilo na Adu samo na tekme..; o pored iskustva, zbog neuvezbanosti, manjka rutine, dolazi do gresaka, a i + problema ''ko ce da igra koju poziciju'' - da li neko ko je pre igrao, ili neko ko istu vezba svaki trening.. tako je npr. mali Vlajke danas napravio nekoliko gresaka u desnom field-u, jer - gle cuda - isto mesto nikada u zivotu nije ni igrao? Da li ga treba kriviti? Pobogu, ne! Kao kreten sam se osecao beskrajno se deruci ''Ma nista Dovla, idemo, dobro je, kidaj, sledeci put bolje, nemoj da se bedacis, igraj, ajmo brate..'', dok se on nepovratno izdeprimirava za taj dan..
..
Ne znam.. mozda je nekome baseball najnebitnija stvar u zivotu - nema frke, okej! Meni takodje to nije sve: imam i ja fakultete, skole, hor, sljake, rasparcanu porodicu i bezbrojne druge obaveze i probleme, kao i svako uostalom.. zato takve stvari nikada ni ne isticem.. ali na baseball nisam dosao da se zajebavam.. niti zbog toga da postanem mnogo do jaja, te po toj analogiji i (umisljena) zvezda, kao sto je to dosta lako da se postane, ne? Mislim - ovo drugo, ne prvo..
Pricamo o Srbiji.. na margini smo sveta.. ovde ne moze da postoji nikakva (pogotovo) baseball zvezda.. mozda jedino nesto nalik kometi, posto je ona kratka i iscezavajuca pojava...... ovde, jedna divna stvar poput baseball-a i akumulacija divnih osecaja, poput onoga kada odvalite lopticu u picku materinu, moze da bude samo melem za telo/duh.. i zaista divna hrana za entuzijazam.. mozda je moj naivan i decacki entuzijazam nekome smesan.. e pa, meni nije.. jebi ga.
..
i kapa dole ljudima koji su svoj zivot dali baseball-u..

I desilo se i to! Vojvode su izgubile prvi put u toku jesenjeg dela sezone. Na veliku zalost poraz se desio u cetvrtini finala Kupa Srbije  tako da je ovaj tim ispao iz trke za trofej i ove godine. Nije poraz nesto na sta Vojvode , i svi mi koji ih iz sezone u sezonu pratimo, nisu navikle, nesto sto je njima novo, ali nacin na koji su porazeni ostaje enigma.

Dominirati citavu utakmicu,drzati javni cas iz bejzbola,sjajna saradnja picera i kecera,gotovo bez erora u odbrani, silovito u napadu....A onda....DEBAKL!!! Posle jedne od najbolje izbacanih utakmica u karijeri Kozjak Danijel zbog umora silazi sa mounda a Kojic Momcilu ostavlja dilemu: KO DA DOKRAJCI PROTIVNIKA?

Znajuci sa kakvim picerima raspolaze, znajuci da se sa svih strana culo HOCU JA,HOCU JA... trebalo je da bude na slatkim mukama. Muka je bilo ali svakako nisu bile slatke. Devetu izmenu obelezilo je glasno navijanje igraca Dogsa, koji su tako uspeli da potpuno smute sve na terenu. Picing Zemunaca je u najmanju ruku bio los, delovali su kao obezglavljeni, bez pravog vodje na terenu,j ednom recju nastalo je rasulo. Kojic je pokusao da na iskustvo izvuce svoje saigrace iz situacije u kojoj su se nasli povlaceci niz takticki rizicnih poteza koji su se nazalost ispostavili pogresnim. Divan portret svog mentalnog sklopa igraci Vojvoda pokazali su nam u trenucima kada su presli u fazu napada. Umesto da svojim iskustvom i znanjem pokazu ko su i sta su i po ko zna koji put izdignu se iz pepela oni su se jednostavno predali. Na klupi se osecao ocaj i nepoverenje u sopstvene snage. Zelja, toliko puta spominjana u mojim clancima, nestala je bez traga. Sa polozenim oruzjem cekali su da se utakmica zavrsi. I zavrsila se.

Trudeci se da kao i uvek ostanem objektivan moram primetiti da dalje prolazi losiji tim, prolazi losiji ali nikako nezasluzeno. Vojvode su te koji su uspeli da vezu noge sami sebi i da po ko zna koji zajedno sa svojim protivnikom uspeju da pobede sebe. Ostaje sad da se pitamo da li je trebalo menjati picera i da li je izbor picera bio dobar, da li je trebalo ''setati'' neke igrace ili ne ali posle bitke je lako biti general, a neki od igraca obozavaju da budu u toj ulozi a kada je bilo vreme za odluke svi su gledali u Momcila. Njegove odluke su se pokazale pogresnim ali je on bio jedini koji je imao hrabrosti da nesto odluci. Mozemo raspravljati da li su Dogsi smeli da navijaju na nacin na koji su navijali ali to je sada zaista nevazno. Kada se vec doticemo navijanja valja odati pohvalu jednom skotskom poturici koji je bio glasniji i od samog turcina.

Ovo nije kraj sveta, zemuncima ostaje njihova stara izreka SLEDECE SEZONE ali pomalo brine to sto neki od igraca jos uvek sebe stavljaju ispred tima ili bar u isti rang sa timom, pustajuci da ih vodi slepa sujeta time navlaceci bes ostalih. Tim nikako nije zbir pojedinaca koji ga cine, on je mnogo, mnogo vise ali to se mora nauciti, sto pre to bolje.

Ostaje mi da se u ime svih nas koji svim srcem volimo ovaj klub zahvalim nuklearnom institutu Vinca na tome sto su nam iznajmili svoj prototip nevidljivog coveka koji nam je mnogo pomogao ali ni to nije bilo dovoljno.

Kaznena ekspedicija Vojvoda nastavila je da terorise svoje protivnike u play-outu. Ovoga puta osudjeni na poraz bili su igraci zrenjaninske Gradnulice. Rezultatom 32-1 Vojvode su pokazale da kvalitetom ali ponajvise iskustvom odskacu od MLADOG zrenjaninskog sastava.

Tesko je bilo uliti motiv i takmicarski duh igracima Vojvoda kada su naspram sebe imali ekipu koja u svom sastavu ima decake koji jos uvek idu u osnovnu skolu. Pobeda ni u jednom trenutku nije dolazila u pitanje, ali ona sama po sebi i nije bila cilj. Mnogo vaznije je bilo da zemunci pokazu da su uigrani i spremni za kup Srbije koji se igra narednog vikenda.

U njihovom taboru sve se slobodnije masta o ulasku u finale kupa gde bi zeljom i kvalitetom, koji su svakako prisutni,mozda uspeli da prirede iznenadjenje i poraze za sada nedodirljivu ekipu Beograda96.To je jos jedan od problema za Momcila Kojica koji ce imati za zadatak da ne dozvoli da Dunav udje u usi njegovim igracima, da ih odrzi cvrsto na zemlji, jer ovom timu tek predstoje najvazniji ispiti a trenutan uspeh lako moze da zavara.

Sto se same utakmice u Zrenjaninu tice valja napomenuti da je obilovala dobrim udarcima, pojacanje Vojvoda Pereliznyi pokazao se kao pun pogodak kako na maundu, gde je fantasticno izbacao dve izmene, tako i na palici sa svojim 3 run HR koji je zavrsio u obliznjem kukuruzu. Odbrana Vojvoda nije imala priliku da se pokaze u pravom svetlu ali su pojedini igraci iskoristili veliko prisustvo skauta fudbalskih klubova vojvodine i pokazali svoje umece u najvaznijoj sporednoj stvari na svetu, kroz driblinge i brazilsku tehniku primanja lopte.

Tri pobede posle tri utakmice su rezultat za respekt ali i rezultat koji poziva na oprez pred utakmicu sa batajnickim Dzukelama oko cijeg se termina jos lome koplja .Nadamo se da ce Vojvode smoci snage,kako fizicke tako i mentalne,i prebroditi i ovu oluju na putu ka toliko zeljenom finalu kupa Srbije.  

Ovo je mesto za aktuelne price, treninzima, utakmicama, line-up, nepravdama i ostalim stvarima. Dobrodosli...

Prva utakmica play-outa donela je mnoga iznenadjenja. Tim Vojvoda, posle katastrofalnih igara i porazavajucih rezultata u poslednjim utakmicama prolecnog dela prvenstva, zabelezio je ubedljivu pobedu nad novosadskom Vojvodinom. Sam rezultat 14-3 govori dovoljno o dominaciji zemunske ekipe ali je njihova TIMSKA igra iznenadila kako njihove protivnike tako i njih same.

Da li je moguce da tim sastavljen od "zvezdica" i "zala" u kome nema "ni trunke hemije", kako su Vojvode opisivali razni hemicari i astronomi Avirex lige, moze da odigra na ovako zreo i odgovoran nacin? Da li je moguce da u ovom timu picher slusa kechera, infielder ne pravi erore a citav outfield prihvati ulogu poslednje linije odbrane? Ocigledno da jeste. Sve je funkcionisalo neocekivano dobro.

Utakmica je obilovala dobrim udarcima (HR u prvoj izmeni Duleta Milovanovica), lepim potezima,teatralnim padovima i fer igrom (ako se izuzmu povici "SLOMI MU NOGU" i vristanje pravila sudiji u lice), tako da svih sedam gledalaca mogu biti zadovoljni onim sto su videli toga popodneva. Da li je uzrok bolje igre veci broj treninga, zlatni avan ili neki novi proizvod farmaceutske kuce Hemofarm, ostaje enigma. Bilo kako bilo u dobru je lasno dobar biti pa nam ostaje da vidimo kako ce se ovaj pristup igri odrzati ako ceta vojvode Momcila dozivi neki poraz. Znajuci da je mentalni sklop igraca Vojvoda takav da bi se i Frojd slatko nasmejao ostaje nam da se nadamo da se nista nece promeniti ali i da strepimo od mogucnosti da je ova utakmica bila samo trenutak poleta ekipe koja moze pobediti svakog protivnika ali isto tako ekipe koja najcesce pobedjuje sama sebe.

Ovom prilikom molimo preduzece PTT Srbije da ucini sve kako bi pronasla govornicu u kojoj je izgubljen crveni plast koji je od kljucnog znacaja za dalju sudbinu BK Vojvode.

Clanak posvecen instrument tabli skutera Marka S. Nikolica koja nije izdrzala pritisak.