Ocena sezone 2007?

Sezona 2007 je veliki iskorak za Srpski bejzbol, sa pojavom 3 nove ekipe, formiranjem druge lige i ujednacavanjem kvaliteta u prvoj ligi. Fantasticni uspesi BG96 na Evro sceni su afirmisali srpski bejzboj u evropskim okvirima. BK Vojvode su i pored velikih ocekivanja na pocetku sezone zabelezili najlosiju sezonu u svom dosadasnjem postojanju, a razlog za to lezi per svega u losem pristupu i zalaganju cele ekipe na pojedinim utakmicama, kao u losem odnosu prem klubu. Naravno bilo je i trenutaka brilijantnosti ali je bilo daleko vise mentalnih padova. Dobra strana je zadovoljavajuca sezona mladjih iz BK Juniori, koji su dosta napredovali.

Dogadjaj sezone?

Svakako, dogadjaj sezone je nastup BG 96 u A grupi CEB kupa, a sto se tice BK Vojvode, dolazak igraca iz Moldavije Perelhizniya koji je uneo neophodnu sigurnost i veru u pobedu u redove Vojvoda. Na zalost ni to nije bilo dovoljno u pojedinim trenucima.

Da li bi istakli nekog igraca iz svog tima?

Kako je cela sezona ocenjena kao fijasko, to znaci da je cela ekipa podbacila i nicije dobre partije ne mogu da izadju iz te senke. Ekipa je jaka koliko i njena najslabija karika, a zivotne partije pojedinih igraca mogu da se okace macki o rep ukoliko je krajnji rezultat negativan.

Kako ocenjujete stanje u Srpskom bejzbolu ?

Bejzbol zanos je uvek jak u martu i aprilu, a kako sezona odmice tako i entuzijazam opada, pa se uvek stvaraju problemi u organizaciji lige u septembru i oktobru. Ukoliko dodamo izostanak ocekivanih duela BG96 i Vojvode u finalima domacih takmicenja, onda cela sezona gubi draz za mnoge. Pored formiranje druge lige, ciji ce opstanak verovatno biti doveden u pitanje za vreme zimske pauze, nista se bitnije nije pomerilo unapred. Dobro je sto je jos jedan pravi baseball teren ukljucen u takmicenje i to je razbilo monotoniju. Po starom dobrom feudalnom obicaju, klubovi su privatni posedi a Savez nije savez vec udruzenje prvoligasa koji na savetodavnom nivou razmenjuju iskustva. Dok ne bude profesionalizacije pojedinih funkcija u savezu, sto bi trebalo da natera ljude da rade u interesu bejzbola a ne klubova, situacija ce biti ovako jednolicna.

Planovi za sezonu 2008 i srpska liga u tom periodu?

Planovi isti kao i svake godine: formiranje jakog tima i pobeda u svakoj utakmici - ali vec par godina ti planovi nisu realizovani, stoga treba ili korigovati planove ili raditi drugacije. Pre ovo drugo. Veliko je pitanje da li ce biti dve ili jedna liga naredne godine. Kvalitet diktira dve lige, ali broj ekipa sugerise jednu... Finansiranje redovnog odrzavanja terena u Beogradu je od krucijalnog znacaja za celokupno funkcionisanje lige i celog bejzbola.

Drvo ili metal?

Vojvode planiraju da narednu sezonu premijerno zapocnu sa drvenim palicama - i to se pre ili kasnije mora desiti, ali nismo za nametanje bilo kakvih obaveza klubovima koji to ne mogu da ispostuju. Drvo ce poboljsati kvalitet udaraca i dovesti rezultate utakmica u razumne okvire, ali ekonomski momenat je i dalje presudan.

Mladi talenti?

Mladi talenti? Jedva cekam da porastu! Ilic i Stevanovic su za sada "zlato" organizacije i vrlo brzo ce dobiti sansu i u "velikom" timu, a ozbiljno se racuna i na "pritajene tigrove" Jevtica, Bekica i Saljnikova. Bogdanovic vise nije "mlad" tako da je on definitivno prvotimac naredne sezone. Iz rivalskih klubova pohvalio bih Badovinca iz Dogsa i Vrbaskog i Milankova iz Gradnulice 

Nesto za kraj?

There is always next year. Ali to vec svi dobro znamo...

Zanimljiva utakmica odigrala se u vetrovito subotnje popodne. Vojvode su na domacem terenu izgubile od ekipe Angelsa iz Cacka u izuzetno uzbudljivoj utakmici po pravom jesenjem vremenu.

Skoro da ne verujem koliko bedno, podvlacim bedno, izgleda nekadasnji sampion, nekadasnja najbolja skola za mlade talente srpskog bejzbola, kada na jednu od poslednjih utakmica sezone dolazi sa jedva sakupljenih devet igraca.

Ipak sa druge strane gledano lepo je videti da se tih devet ponasa kao tim,kao nekada kada je klub bio u daleko tezoj finansiskoj situaciji, bez adekvatne opreme i dresova. Nikako ne prizivam to vreme da se ponovi ali je timski duh dobra karakteristika koja se odrzala od tih dana do danas. Utakmica je dobro pocela po Vojvode ali se kasnije pokazalo da im fizicka a pogotovo i psihicka sprema nisu na nivou koji je ova utakmica zahtevala. Da se ne lazemo Vojvode su daleko kvalitetniji i iskusniji tim i pobeda nije smela dolaziti u pitanje, pa Angelsi su drugoligaska ekipa pobogu. Ali po ko zna koji put zemunci su dokazali da su sami sebi najveci dusmanin.

U poslednjih par utakmica oni jednostavno od  poraza uspevaju da naprave umetnost. Erora u infildu bilo je mnogo,pogotovo je do problema dolazilo kada je lopta udarana ka trecoj bazi. To je neminovnost posle propustanja tolikog broja treninga i neki bi igraci trebalo da se zapitaju koliko su pokazanom igrom zasluzili da budu u startnoj postavi. Jos veci problem su greske u (ne)razmisljanju o igri. Da li je problem nedostatak koncetracije,l os dan (godina) ili mamurluk zaista je nebitno ali nepostovanje znakova trenera, nepacenje broja auta, i katastrofalno kretanje po bazama su greske koje se sto pre moraju iskoreniti. Da li je potrebno da neko konstantno kritikuje svakog igraca ponaosob da bi se odrzao ozbiljan pristup igri? Rupe u glavi pravice i rupe u zidu, kako laskavo nazivate svoju odbranu.Trud i zelja postoje,kapa dole za to, ali rezultati izostaju i dokle god je tako u ovim clancima nalazicete samo kritiku. Jednostavno je nelogicno da ekipa sa najboljim srpskim picerima,jedina ekipa koja je u mogucnosti da pravi rotaciju, ekipa koja ima veoma jak lineup,cija odbrana ima po nekoliko sezona u rukama, gubi od ekipa objektivno mnogo slabijih. Ne zelim ovim da podcenim nikoga ali to su cinjenice. Meni je to neprihvatljivo. Zdravom razumu je to neprihvatljivo. A valja pomenuti i sve one koji toga dana nisu bili tu.

Ekipa Vojvoda je zamisljena kao skup od petnest ljudi koji su prosli izvesnu selekciju i koji bi trebalo da predstavljaju igracku elitu izdvojenu iz veceg broja igraca koji svi zajedno cine dva kluba-Vojvode i Juniore. Jedan od bitnih parametara koji se gledao prilikom selekcije bio je i mogucnost dolaska igraca ako ne na sve treninge onda barem na sve utakmice prvog tima. Takav model se pokazao uspesnim u drugim klubovima ali ne i kod nas. To sto je neko na pocetku sezone dobio tamno plavi dres nikako ne znaci da je Bogom dan da igra u prvom timu niti da je nedodirljiv. Ne sme se dogadajti da se na utakmici pojavi devet igraca. Igraci treba da se utrkuju ko ce pre doci na teren a ne da ih treneri mole i dovlace na isti. Svacije obaveze postujem i uvazavam dokle god one ne idu na stretu tima a kada se to dogodi... Gospodo mesto u timu se ne dobija ono se zasluzuje. Da ne bude bas sve napisano u negativnom kontekstu osvrnucu se i na taj zar koji je ove sezone prisutniji nego ikada pre. Kvalitet igara koji svako pruza oscilira i to je u sportu normalno ali jedna lepa stvar koja se u subotu morala primetiti kod zemunaca je to da oni igraci kojima ide dobro toga dana bukvalno vuku sve ostale napred. Svi su se trudili da nekako pomognu svom timu i to je jedna od stvari koja je pozeljna kako ove tako i svake sledece sezone.

Gospodo VOJVODE u vasem timu vec dugo nema zvezda i igracina, nemojte ziveti u zabludi da se mozete svrstati u neku od tih kategorija. Vi vredite samo kao kolektiv i samo kao kolektiv mozete uterati drugima strah i primorati ih da vas postuju. Kao kolektiv ste uvek postizali mnogo a kao pojedinci nikada nista. Te cinjenice se morate drzati kao Jevandjelja ako zelite da sledece sezone igrate znacajniju ulogu u srpskom bejzbolu.  

Clanak posvecen navijacima.Pored vas i vaseg talenta za muziku i hor beckih decaka izgleda bedno.

Iako naslov zvuci kao tema filozofskog traktata, stvari nisu niti malo takve, vec - u sustini, vrlo jednostavne.. ili mozda ne?
(u pitanju je epilog price nakon tekme ''Juniori - Cacak Angels'')
..
Prvi put sam otisao sa utakmice kao da sam pojeo kantu govana skupljenih iz WC-a Ade Ciganlije i popisan kao pisoar u istom. U takvom stanju, odlazeci sa mesta srama, razmisljao sam da li treba da se stidim svog tima, ili samog sebe.. Ne; treba da se, kao pojedinac iz tima, zajedno sa ostalima, postidim svega toga zajedno.
..
Nepojmljivo mi je da smo poceli da dobijamo defetisticke i mracnjacke sindrome kojih se toliko uzasavam; elem:
- da i pored veoma solidnog pocetka utakmice, dobre odbrane, jedni druge pocinjemo da mracimo/zracimo posle prve greske? Prvog stikeout-a?
- da koristimo fraze tipa ''VI ste usrali akciju/udarce. VI nemate pojma.. VI ste nesposobni'', umesto ''MI smo krivi...'', zajedno..
- da nam bodrenje saigraca, umesto bazicnog afilijativnog (za neupucene - drustvenog/zajednickog/timskog/bratskog) refleksa, postane kurtoazija!? Fraze radi reda!? Danas je + bilo dosta i ''Svaka ti cas, majstore!'' i slicnog cinicnog bodrenja..
- da je prag razumevanja/tolerancije za igrace koji, uslovno receno, nemaju pojma, (medju kojima sam, jel'te i ja - idiot sto trenira 5, 6 meseci pun decackog entuzijazma i ''jebes ispite'' pristupa) izuzetno visok (sto znaci da razumevanja, dakle i n.e.m.a.) od strane kvalitetnijih i iskusnijih..
- da se na pola utakmice kolektivno predajemo..
i kao, ''aj sad mozemo da se zajebavamo.. da se opustimo''.. !?
..i da ne nabrajam..
...
Od kada sam tu, najvaznije u vezi sa svim bilo mi je druzenje kroz baseball, zajednicki napredak, jer je i atmosfera zaista bila (i jos jeste, da me neko ne shvati pogresno) veoma prijatna.. te smo se, za razliku od nasih starijih kolega, manje napusavali (u stvari, toga nikada nije ni bilo) i odrzavali timski duh i davali ruku ruci sve vreme.. Generalno, mi se lepo slazemo i druzimo i igramo baseball-a i sa svime zajedno to se uklapa u jednu celinu koja zaista ima smisla.. zato sam i rekao u naslovu ''Da li smo to stvarno mi?''..
No, mi necemo da budemo tim sve dok pola tima bude dolazilo na Adu samo na tekme..; o pored iskustva, zbog neuvezbanosti, manjka rutine, dolazi do gresaka, a i + problema ''ko ce da igra koju poziciju'' - da li neko ko je pre igrao, ili neko ko istu vezba svaki trening.. tako je npr. mali Vlajke danas napravio nekoliko gresaka u desnom field-u, jer - gle cuda - isto mesto nikada u zivotu nije ni igrao? Da li ga treba kriviti? Pobogu, ne! Kao kreten sam se osecao beskrajno se deruci ''Ma nista Dovla, idemo, dobro je, kidaj, sledeci put bolje, nemoj da se bedacis, igraj, ajmo brate..'', dok se on nepovratno izdeprimirava za taj dan..
..
Ne znam.. mozda je nekome baseball najnebitnija stvar u zivotu - nema frke, okej! Meni takodje to nije sve: imam i ja fakultete, skole, hor, sljake, rasparcanu porodicu i bezbrojne druge obaveze i probleme, kao i svako uostalom.. zato takve stvari nikada ni ne isticem.. ali na baseball nisam dosao da se zajebavam.. niti zbog toga da postanem mnogo do jaja, te po toj analogiji i (umisljena) zvezda, kao sto je to dosta lako da se postane, ne? Mislim - ovo drugo, ne prvo..
Pricamo o Srbiji.. na margini smo sveta.. ovde ne moze da postoji nikakva (pogotovo) baseball zvezda.. mozda jedino nesto nalik kometi, posto je ona kratka i iscezavajuca pojava...... ovde, jedna divna stvar poput baseball-a i akumulacija divnih osecaja, poput onoga kada odvalite lopticu u picku materinu, moze da bude samo melem za telo/duh.. i zaista divna hrana za entuzijazam.. mozda je moj naivan i decacki entuzijazam nekome smesan.. e pa, meni nije.. jebi ga.
..
i kapa dole ljudima koji su svoj zivot dali baseball-u..

I desilo se i to! Vojvode su izgubile prvi put u toku jesenjeg dela sezone. Na veliku zalost poraz se desio u cetvrtini finala Kupa Srbije  tako da je ovaj tim ispao iz trke za trofej i ove godine. Nije poraz nesto na sta Vojvode , i svi mi koji ih iz sezone u sezonu pratimo, nisu navikle, nesto sto je njima novo, ali nacin na koji su porazeni ostaje enigma.

Dominirati citavu utakmicu,drzati javni cas iz bejzbola,sjajna saradnja picera i kecera,gotovo bez erora u odbrani, silovito u napadu....A onda....DEBAKL!!! Posle jedne od najbolje izbacanih utakmica u karijeri Kozjak Danijel zbog umora silazi sa mounda a Kojic Momcilu ostavlja dilemu: KO DA DOKRAJCI PROTIVNIKA?

Znajuci sa kakvim picerima raspolaze, znajuci da se sa svih strana culo HOCU JA,HOCU JA... trebalo je da bude na slatkim mukama. Muka je bilo ali svakako nisu bile slatke. Devetu izmenu obelezilo je glasno navijanje igraca Dogsa, koji su tako uspeli da potpuno smute sve na terenu. Picing Zemunaca je u najmanju ruku bio los, delovali su kao obezglavljeni, bez pravog vodje na terenu,j ednom recju nastalo je rasulo. Kojic je pokusao da na iskustvo izvuce svoje saigrace iz situacije u kojoj su se nasli povlaceci niz takticki rizicnih poteza koji su se nazalost ispostavili pogresnim. Divan portret svog mentalnog sklopa igraci Vojvoda pokazali su nam u trenucima kada su presli u fazu napada. Umesto da svojim iskustvom i znanjem pokazu ko su i sta su i po ko zna koji put izdignu se iz pepela oni su se jednostavno predali. Na klupi se osecao ocaj i nepoverenje u sopstvene snage. Zelja, toliko puta spominjana u mojim clancima, nestala je bez traga. Sa polozenim oruzjem cekali su da se utakmica zavrsi. I zavrsila se.

Trudeci se da kao i uvek ostanem objektivan moram primetiti da dalje prolazi losiji tim, prolazi losiji ali nikako nezasluzeno. Vojvode su te koji su uspeli da vezu noge sami sebi i da po ko zna koji zajedno sa svojim protivnikom uspeju da pobede sebe. Ostaje sad da se pitamo da li je trebalo menjati picera i da li je izbor picera bio dobar, da li je trebalo ''setati'' neke igrace ili ne ali posle bitke je lako biti general, a neki od igraca obozavaju da budu u toj ulozi a kada je bilo vreme za odluke svi su gledali u Momcila. Njegove odluke su se pokazale pogresnim ali je on bio jedini koji je imao hrabrosti da nesto odluci. Mozemo raspravljati da li su Dogsi smeli da navijaju na nacin na koji su navijali ali to je sada zaista nevazno. Kada se vec doticemo navijanja valja odati pohvalu jednom skotskom poturici koji je bio glasniji i od samog turcina.

Ovo nije kraj sveta, zemuncima ostaje njihova stara izreka SLEDECE SEZONE ali pomalo brine to sto neki od igraca jos uvek sebe stavljaju ispred tima ili bar u isti rang sa timom, pustajuci da ih vodi slepa sujeta time navlaceci bes ostalih. Tim nikako nije zbir pojedinaca koji ga cine, on je mnogo, mnogo vise ali to se mora nauciti, sto pre to bolje.

Ostaje mi da se u ime svih nas koji svim srcem volimo ovaj klub zahvalim nuklearnom institutu Vinca na tome sto su nam iznajmili svoj prototip nevidljivog coveka koji nam je mnogo pomogao ali ni to nije bilo dovoljno.